Proliv kod pasa

Proliv ili diareja kod pasa poznata je stvar svakom vlasniku životinje. Prolivi mogu imati različite uzroke i mogu biti veliki izvor frustracija za vlasnike. Proliiv je zapravo stolica sa povećanim procentom vode. Od sve uzete vode kroz usta, skoro 90% vode resorbuje se u digestivnom traktu. Bilo kakva promena u varenju može biti uzrok manjoj resorpciji vode, što se manifestuje povećanom količinom vode u stolici, odnosno prolivom.

Najčešći razlog diareje je nepravilna ishrana. Može se javiti kod pasa koji pojedu sve na šta naiđu, poput kosti u parku, pokvarene hrane iz smeća, može biti zbog nagle promene hrane koju životinja najčešće jede (prenaglo uvođenje nove hrane), zbog stranog tela u crevima ili može biti virusna ili bakterijska.

Diareja nastaje akutno, odnosno naglo, a često je praćena povraćanjem. To može biti posebno opasno za male štence i mačiće, koji vrlo brzo dehidriraju.
Najvažnije informacije o prolvu se dobiju od vlasnika. Nabrojite sve što smatrate da bi moglo biti uzrok: dali ste menjali hranu, da li je pas napolju nešto pojeo, dali je mogao da proguta neku igračku, da li je dobijao neke lekove ili tabletu protiv parazita, dali je pio vodu iz bare ili nekog drugog neproverenog izvora? Takođe je važna informacija da li je pas redovno vakcinisan protiv zaraznih bolesti, odnosno parvoviroze.

Ono što je još jako bitno je znati da se opise tacno kakva je stolica: da li je sluzava, sa primesama krvi, ima li u njoj tragova parazita? Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje bi bilo uzeti uzorak stolice kako bi se odmah napravilo testiranje. Uzorak ne mora biti veliki, 1x1 cm je sasvim dovoljno za većinu standardnih analiza.

Kod akutnog proliva, prva terapija je uskraćivanje vode i hrane na nekoliko sati, kako bi se creva oporavila. Ukoliko proliv traje duže od 24h, morate se javiti veterinaru kako bi se počelo sa terapijom, i sprečila dehidratacija. Kod komplikovanijih slučajeva, možda će trebati da se naprave opsežnije pretrage kako bi se našao pravi uzrok proliva. To može uključivati krvnu sliku, biohemijske analize, analizu stolice, pa možda čak i RTG snimak kako bi se otkrilo dali postoji strano telo u digestivnom traktu.

Terapija je vrlo raznolika i zavisi od uzroka. Može biti antibiotska, enzimska, razna gotova «intestinal» hrana, ali sve zavisi o pravilno postavljenoj dijagnozi.