Vakcinacija pasa i mačaka

Vakcinacija pasa i mačaka

Vakcinacija kućnih ljubimaca

Vakcinacijom kućnih ljubimaca u veterinarskoj ambulanti, prvenstveno pasa, štenaca i mačaka umanjujemo mogućnost pojave niza zaraznih bolesti koje mogu ozbiljno ugroziti njihov život. Vakcinacijom u telo unosimo umrtvljenog ili oslabljenog uzročnika bolesti i na taj način pobuđujemo organizam na stvaranje antitela koja će u budućnosti štititi organizam od nastanka te iste bolesti. Otpornost uglavnom nastupa 10-14 dana po prvoj vakcinaciji i može trajati nekoliko meseci, godinu dana ili više, zavisno od vrste vakcine bolesti, kao i od zdravstvenog stanja životinje.

Vakcinacija štenaca i mačića

Novorođene jedinke (štenci i mačići) su u prvim danima života delimično zaštićene od niza bolesti jer preko majčine placente i po porodjaju putem prvog mleka (kolostruma) štenci i mačići dobiju majčina antitela i to protiv bolesti koje je majka sama prebolela ili je vakcinisana protiv njih. Takav imunitet nazivamo pasivnim. Pasivni imunitet počinje slabiti u šestoj nedelji starosti i tada je pravo vreme za prvu vakcinu. Štene ili mače kao odgovor na vakcinu počinju stvarati vlastita antitela i aktivni imunitet.

Najvažnije vakcinacije kućnih ljubimaca

* Vakcinacija protiv besnila

* Vakcinacija protiv zaraznih bolesti kod pasa (štenećak, parvo virus, zarazni kašalj, leptospiroza)

* Vakcinacija protiv zaraznih bolesti mačaka (panleukopenija, calici, zarazni rinotraheitis u kombinaciji sa hlamidijom ili leukemijom)

Vakcinacija pasa

Štence vakcinišemo prvi puta izmedju šeste i osme nedelje starosti. Postupak ponavljamo nakon tri do četiri nedlje, a završnu vakcinaciju tj,busterizaciju sa 14-16 nedelja starosti. Ukupno je, dakle, štene potrebno vakcinisati tri puta u razmaku od tri do četiri nedelje. Vakcinacija odraslog psa obavlja se jednom godišnje. Na žalost i dalje je dosta rašireno verovanje da je pse dovoljno vakcinisati protiv zaraznih bolesti samo dok su mladi. Činjenica je, međutim, da i odrasli psi jednako mogu oboleti od svih tih bolesti. Vakcinacija protiv BESNILA (mrtvom vakcinom), a koje je i obavezno po zakonu počinje sa navršena 3 meseca starosti, a ponavljamo ih svake godine. Lovački psi vakcinišu se protiv besnila dva puta godišnje.

BOLESTI PROTIV KOJIH SE VAKCINIŠU PSI:

• besnilo

• štenećak

• zarazni hepatitis

• korona

• parvoviroza

• leptospiroza

• zarazni kašalj

Vakcinacija mačaka

Vakcinisati se mogu mlade mačke, koje su očišćene od spoljašnjih i unutrašnjih parazita i koje su zdrave. Prva vakcinacija obavlja se već sa 6-8 nedelja starosti mačića, ponovno vakcinisanje sa navršenih 12 nedelja starosti. Vakcinisanje odrasle mačke obavlja se jedan put godišnje, a vakcinacija protiv besnila (mrtvom vakcinom) počinje sa 3 meseca starosti. Sledeće vakcine primaju se jedan put godišnje. Neposredno pre vakcinacije preporučljivo je testirati Vašu macu na FeLV ,FIV I FIP virus. Za taj test potrebno je svega nekoliko kapljica krvi i kroz 8 min. imate nalaz da li je maca zaražena virusom leukemije,virusom imuno deficijencije (popularno nazvana mačji AIDS) i corona virusom. Preporučuje se testirati bolesne mačke (koje imaju česte gingivitise, stomatitise), mačke koje se prvi puta vakcinišu, tamo gde je puno maca na jednom mestu, ulične mačke-skitnice, nove mačije članove koje donosite kući ka ostalim mačkama.

BOLESTI PROTIV KOJIH SE VAKCINIŠU MAČKE:

• besnilo

• panleukopenija (mačja kuga, mačećak)

• rinotraheitis (zarazni kašalj)

• calici virus

• mačja leukemija