Mačja sida - Fiv

Virus mačje side ili Feline Immunodeficiency Virus – FIV je virus iz porodice lentivirusa, u koji spada i ljudski HIV virus. Iako je po građi jako sličan HIV virusu, čovek se ne može zaraziti FIV-om. Virus FIV-a se može naći sirom svijeta, gde je 1-15% mačaka u svetu zaraženo njime. FIV je vrlo neotporan u okolini, i ne preživljava duže od par sati, zato toga nema straha da će se druge mačke zaraziti preko posude za haranu, kreveta ili igrački.

FIV-om se najčešće zaraze mačke lutalice, i mačke koje borave napolju bez kontrole, dok kućno držane mačke imaju male šanse da se zaraze.Primarni način zaraze su rane, mačke dok se tuku, ugrizima često prenesu virus na drugu mačku, mada se virus može preneti i polnim putem, sa mačke na mačiće tokom dojenja.

Razvoj bolesti:
Nakon unosa u organizam, virus putuje do najbližih limfnih čvorova. Tu se umnožava, i širi do ostalih limfnih čvorova u telu, što može uzrokovati njihovo povećanje, što obično vlasnik prvo primeti. Ali, infekcija može mesecima ostati neprimećena, omogućavajući da životinja dalje širi virus među mačijom populacijom i polako razarajući imunoloski sistem životinje. Jednom kad imunoloski sistem postane preslab, životinja počne obolevati od raznih bakterijskih i virusnih bolesti koje kod zdrave životinje ne bi predstavljale nikakve probleme. Upravo te sekundarne infekcije uzrokuju uginuće većine mačaka obolelih od FIV-a.

Simptomi:
Kao posledica imunodeficijencije javljaju se slab kvalitet krzna, što omogućuje infekcije preko kože, povišena temperatura, gubitak apetita, i kod velikog broja mačaka, javljaju se GINGIVITIS (upala desni) i STOMATITIS (upala usne šupljine). Takođe se mogu javiti i upale oka, mokraćne besike, kože, želuca… Sve to vodi do progresivnog gubitka težine. Kod velikog broja mačaka mogu da se smenjuju periodi zdravlja i periodi bolesti.

Dijagnostika:
Sumnja na FIV postavlja se na osnovu kliničkog pregleda i anamneze. Jedini način da se FIV dijagnostikuje je testiranjem sa npr. SNAP FELV/FIV testom. Ukoliko je test pozitivan, to znači da je mačka zaražena. Neodređen test bi trebalo ponoviti kroz 2-3 meseca, kako bi se dalo dovoljno vremena da se virus namnoži.
Mačiće mlađe od 16 nedelja nije preporučljivo testirati, jer bi mogao da se dobije lažno pozitivan nalaz, s obzirom da su mačići mogli da dobiju antitela preko majčinog kolostruma.

Terapija:
Lek za FIV ne postoji. S obzirom da životinja ne uginjava zbog FIV-a, nego zbog sekundarnih infekcija zbog pada imuniteta, jedino što vlasnik može da napravi je da zaštiti mačku od infektivnih agenasa iz okoline. Mačka ne sme biti u kontaktu sa drugim mačkama, iz razloga da ne prenese FIV drugim jedinkama, ali i zato da druge mačke ne bi na nju prenele bakterije i viruse iz okoline.

Kao potporna terapija koriste se antibiotici i vitamini za podizanje opste otpornosti.

Duzina preživljavanja zavisi od stanja imuniteta. Neke mačke mogu živeti godinama bez većeg napredovanja bolesti, dok neke prežive samo par nedelja. To u prvom redu zavisi od vlasnika koji mora mačku da zaštiti od spoljasnjih uticaja, odnosno bolesti. Mačka pozitivna na FIV mora da se potpuno izoluje od drugih mačaka, i mora da se vodi velika briga o higijeni prostora, kvalitetu hrane i sl …

Vakcinacija protiv FIV-a postoji, ali ona nije dostupna kod nas, niti je potpuno pouzdana. Jedini način da se donekle zaštiti mačka je sterilizacija/kastracija, jer se na taj način onemogućuje prenos virusa polnim putem, a i takve životinje se često ne kreću previše od kuce ,niti dolaze u okrsaj sa drugim mackama.